Prehrambena Industrija - Srbija

Pijaca nas izdala

Gotovo da nema domaćice koja se ovih dana nije iznervirala vraćajući se sa pijace. Sa tezgi načičkanih zelenišom i voćem gađaju nas cene, sve “jake”, trocifrene i dvocifrene brojke.

Građani komentarišu: nema više one “pijaca nas održala, njojzi hvala”. A ekonomisti i poljoprivredni stručnjaci poručuju: zaboravite na jeftinu hranu bar do narednog leta, ako i tada rodna sezona ne omane.

Beograđanka Slobodanka Milosavljević, koja je odnedavno, kako kaže, “pridruženi član Biroa za zapošljavanje”, kaže:

- Cene na našim pijacama su takve da se naježim i na plus 40 stepeni. Ne pamtim ovakvu skupoću, osim u ona suluda ratna vremena, kada ni za šta nije bilo para.

Na pijacama su cene udvostručene, pa je zaista teško domaćicama da napune cegere za dnevne potrepštine, a kamoli da razmišljaju o tome da valja spremiti i zimnicu. A polovina avgusta i početak septembra udarno su vreme za ostavljanje “prve pomoći za zimu”.

Već letimičan pogled na tezge pokazuje da su cene najtraženijeg povrća višestruko veće nego prošlog avgusta. Kilogram paradajza košta bezmalo kao i kilogram pilećeg mesa. Na nekim mestima dostiže i 200 dinara, najčešće je oko 150.

A samo pre koju nedelju, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna cena paradajza bila je upola niža. U Užicu je iznosila 80, u Valjevu 70 dinara...

Na valjevskoj pijaci je sada prevazišla “svaku meru” - kilogram osrednjeg kvaliteta košta 150, a nešto kvalitetnijeg 170 dinara. Na beogradskim pijacama, kao i u trgovinama, cene ovog povrća su prestonički “astronomske” - iznose od 180 do 200 dinara.

Nešto je bolja sa paprikom. Kilogram staje 60 do 130 dinara. Krastavci se kreću od 40 do 70 dinara. Kupus na tezgama treba platiti između 30 i 50 dinara, toliko i luk. Svemu ovome lane u ovo vreme cena je bila niža minimum desetak dinara.

- Čim čuju ili pogledaju cene mnogi odustaju od kupovine - žali se Miroslav Jeftić, iz Slanaca, prodavac na beogradskoj Bajlonijevoj pijaci.

- Ove godine zimnica će biti paprena, samo oni sa dubljim džepom moći će da je priušte. I ne samo da je sve skupo, nego vlada i nestašica.

Ovakve cene, objašnjavaju stručnjaci, diktirali su: kišna godina, grad, poplave, ali i skupo gorivo, odnosno transport. Usled loših klimatskih uslova, tačnije slabijeg roda, manja je i ponuda. Tako ćemo ovog leta sve plaćati skuplje. Čist zakon ponude i tražnje - čim je nečega manje, ono košta više.

Na to ukazuje i direktor Instituta za ekonomiku poljoprivrede Drago Cvijanović, posebno potencirajući da su na drastičan rast cena poljoprivrednih proizvoda uticale česte vremenske nepogode u krajevima gde se gaji povrće.

- Kurs jeste imao uticaja, ali, procentualno gledano, na formiranje pijačnih cena 90 odsto uticale su prirodne nepogode, a sa svega 10 odsto kretanje vrednosti dinara - ističe Cvijanović.

Nemamo sreće sa povrćem, ali ni sa voćem. I njega je malo na tezgama, i, naravno, skupo je.

Vojislav Stanković, saradnik Centra za naučno istraživački rad Privredne komore Srbije, ukazuje da je ove godine značajno manji rod ranog voća - breskve, kajsije, višnje.

- Očekuje se i manji rod jesenjeg voća, šljiva i jabuka - ističe Stanković.

Kad te hoće - hoće te, kaže narod, a nama je i sa cenama prehrambenih proizvoda u trgovinama krenulo, naravno, loše po džep, jer se poskupljenja nižu ili najavljuju.

Rast cena, prvi su, tokom jula, najavili pekari. Njihove pretnje skupljom veknom, zbog skupljeg brašna, povukle su za sobom i druge. Skuplje je već mleko, jogurt, sir i ostale mlečne prerađevine. “Trgli” su se i uljari, pa je i zejtinu otišla cena. Poskupelo je sveže meso. Poskupljuju i pića, i osvežavajuća i alkoholna...

Vodeće mlekare u Srbiji podigle su cene od četiri do 10 odsto. Litar kratkotrajnog mleka sada košta, u zavisnosti od proizvođača, od 43 do 59 dinara. Raspon cene jogurta od 2,8 procenata mlečne masti je od 62 do 85 dinara.

Svinjski but košta u proseku 358 dinara. U pojedinim trgovinama poskupeo je za 10 odsto i košta 389 dinara...

Nova cena jestivog ulja je od 109 do 112 dinara. Srećom, nisu sve uljare podigle cene.

Većina trgovaca ukazuje da će od polovine meseca sokovi i alkoholna pića poskupeti do šest odsto.

Cela priča oko poskupljenja hrane može da dobije novo ubrzanje ako i cene energenata, tačnije motornog goriva i gasa, uzlete. A to je lako moguće jer svetske berze, gde nabavljamo naftu, brzo reaguju na svaku političku, klimatsku i ostalu promenu.

Jesenja iskušenja ozbiljno prete svakoj porodici koja se ne može pohvaliti nadprosečnim primanjima. Još kad sa boka udare polazak dece u školu i vraćanje pozajmica za letovanje, a poslodavac sačeka sa kovertom iste debljine, ili, lako je moguće, još i tanjom...

Jesen još skuplja

Posle značajnog rasta kursa dinara bilo je neminovno poskupljenje pojedinih namirnica, a sada, posle smanjenog roda povrća i voća, može se očekivati da će na jesen poskupeti i drugi proizvodi - procenjuje Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Beograda.

- Ovaj period karakterističan je za povećanje cena “osetljivih” proizvoda - kaže Bogosavljević.

- Jer, proizvođači i trgovci računaju da su tada godišnji odmori i da zbog toga neće biti burnijih reakcija potrošača. Iz ugla kupaca, nema opravdanja za poskupljenja. Ali, ovaj talas prati ono što se dešavalo sa kursom dinara.

Bogosavljević procenjuje da se zbog brojnih poskupljenja može očekivati da će potrošači manje kupovati i promeniti strukturu tražnje, opredeljujući se za proizvode nižeg kvaliteta i cena.

Savet građanima je da pri kupovini obiđu više radnji. Jer, istraživanja su pokazala velike razlike u cenama i kod nekih osnovnih namirnica, koja idu i 30 do 40 odsto za iste vrste proizvoda, u zavisnosti od prodajnog objekta i dela grada.